Kamen u bubregu (koji se naziva i bubrežni kamenac, nefrolitijaza ili urolitijaza) su tvrde naslage koje se formiraju u bubrezima. Koji su simptomi, prevencija i lečenje, pogledajte detaljno u daljem tekstu gde ćemo opisati sve ono što bi trebalo da znate i pre odlaska lekaru.
Kamen u bubregu može da utiče na bilo koji deo vašeg urinarnog trakta - od bubrega do bešike. Često se kamen formira kada se urin koncentriše, što omogućava mineralima da se kristališu i tako lepe. Kada se stvori manji kamen, ili čak pesak u bubregu - nećete osećati bol. Mnogi tako ni ne znaju da imaju kamen u bubregu. Bol nastaje onda kada se pokrene, i može da bude prilično bolan.
U momentu kada saznate da imate kamen u bubregu, možda vam neće trebati ništa drugo osim mnogo tečnosti kako biste ga izbacili, i eventualno lekova protiv bolova. Međutim, šta da radite pre nego što počne da boli, ili u ozbiljnijim slučajevima kada je potrebna i operacija - pogledajte u daljem tekstu.
Koliko je kamen u bubregu česta pojava?
Verovali ili ne - veoma česta. Kao što rekosmo, mnogi, koji ne osećajući bol, ni ne znaju da imaju pesak ili kamen u bubregu. Procenjuje se da će svaka deseta osoba imati kamen u bubregu u nekom trenutku svog života.
Rizik od kamena u bubregu je oko 11% kod muškaraca i 9% kod žena. Druge bolesti kao što su visok krvni pritisak, dijabetes i gojaznost mogu da povećaju rizik od kamena u bubregu, međutim - nemojte se slepo voditi ovim, kamen u bubregu često ne bira "stanara".
Šta je kamen u bubregu?
Kamen u bubregu je tvrd "kamenčić" koji se pravi od hemikalija (minerala i soli) u urinu. Postoje četiri vrste kamena u bubregu: kalcijum oksalat, mokraćna kiselina, struvit i cistin. Kamen u bubregu može da se leči na više načina: udarnom talasnom litotripsijom, uteroskopom, perkutanom nefrolitomijom ili nefrolitotripsijom.
U urinu su rastvoreni različiti otpaci. Kada u premalo tečnosti ima previše otpada, počinju da se formiraju kristali. Kristali privlače druge elemente i spajaju se kako bi formirali čvrstu materiju koja će postati veća osim ako se ne izbaci iz tela sa urinom.
Obično, ove hemikalije eliminiše u urinu glavni hemičar tela: bubreg. Kod većine ljudi, dovoljno tečnosti ih ispere ili druge hemikalije u urinu sprečavaju stvaranje kamena. Hemikalije koje stvaraju kamen su kalcijumove soli, oksalati, urat, čistim, ksantin i fosfati.
Osećate bol u stomaku? Pogledajte najčešće uzroke, gastroenterolog daje prirodne lekove koji će vam pomoći.
Nakon što se formira, kamen može da ostane u bubregu miran, da se zaglavi ili da "otputuje" niz urinarni trakt. Ponekad se sitni kamenčići pomeraju iz tela u urinu bez izazivanja previše bola.
Neki mogu da budu mali, poput zrna peska, dok drugi mogu da porastu i do nekoliko centimetara - čak do veličine loptice za golf. Jasno je da veći kamen više i boli, ali nekada bol može da prouzrokuje i onaj malecni ukoliko je "zaglavljen na pogrešnom mestu".
Simtomi mogu da budu jedan ili više od navedenih:
- Jak bol sa jedne ili obe strane donjeg dela leđa,
- Nejasni bol ili bol u stomaku koji ne prestaje
- Krv u urinu,
- Mučnina i/ili povraćanje
- Groznica i jeza
- Urin koji se neprijatno oseća ili izgleda mutno
U većini slučajeva kamen u bubregu prolazi bez izazivanja ikakvih oštećenja, a današnja medicina se lako bori neinvazivnim metodama lekara.
Kako nastaje kamen u bubregu?
Ne, lekari vas ne savetuju da pijete dosta vode samo da bi vam koža blistala - ovo je, takođe, jedan od razloga! Tako da, ukoliko u toku dana unosite premalo tečnosti vrlo je moguće da ćete se naći u onih 10% ljudi kojima se tokom života stvori kamen u bubregu.
Vežbanje - previše ili premalo - takođe može da dovede do stvaranja peska ili kamena u bubregu.
Gojaznost - osobe sa prekomernom težinom koji su imali operaciju za gubitak težine, ili jednostavno unose previše soli ili šećera, kao i one koje pate od dijabetesa spadaju u veći rizik od stvaranja kamena u bubregu.
Infekcije i porodična istorija mogu biti okidači kod nekih ljudi.
Konzumiranje previše fruktoze korelira sa povećanim rizikom od razvoja kamena u bubregu.
Osećate bol u mišićima? Ovo su prirodni lekovi koji mogu da vam pomognu već danas.
Vrste kamena u bubregu
- Kalcijum oksalat: Najčešći tip bubrežnog kamena koji nastaje kada se kalcijum kombinuje sa oksalatom u urinu. Neadekvatan unos kalcijuma i tečnosti, kao i druga stanja, mogu da doprinesu njihovom nastanku.
- Mokraćna kiselina: Ovo je još jedna uobičajena vrsta kamena u bubregu. Hrana kao što su iznutrice i školjke imaju visoke koncentracije prirodnog hemijskog jedinjenja poznatog kao purini. Visok unos purina dovodi do veće proizvodnje mononatrijum urata, koji, pod pravim uslovima, može da formira kamenje u bubrezima.
- Struvite: Ove vrste su manje uobičajene i uzrokovane su infekcijama u gornjim urinarnim putevima.
- Cistin: Oni su, takođe, retki i imaju tendenciju da se pojavljuju "nasledno".
Dijagnoza lekara i lečenje
Kamen u bubregu, u velikom broju slučajeva, otkriva se sasvim slučajno. Kako? Odlaskom na rutinsku kontrolu, lekar će ultrazvukom zapaziti kamen ili pesak u bubregu. U drugim slučajevima, prvo ćete osetiti bol u donjem delu leđa, pa ćete se time voditi i na pregled.
Dijagnoza kamena u bubregu počinje medicinskom istorijom, pregledom i testovima snimanja. Dijagnoza se uspostavlja ultrazvukom ili CT skenerom.
Vaš lekar će želeti da zna tačnu veličinu i oblik kamena u bubregu. Kada se sazna oblik i veličina, može se doći do zaključka da li je kamen pogodan za tretman udarnim talasom - koji se pokazao vrlo efektivno u "razbijanju" kamena, a metoda je neinvazivna.
Dalje, lekar će uz pomoć testova odlučiti na koji način da tretira kamen u bubregu. Da li je dovoljno da unosite veću količinu vode, lekove protiv bolova... ili će se odlučiti za razbijanje kamena talasima, ili čak - ukoliko je veliki obim kamena u pitanju, odlučiti za operaciju. Vaše opšte zdravlje, kao i veličina i lokacija vašeg kamena će se uzeti u obzir.
Lekar takođe može, a i ne mora da zatraži da sakupljate urin tokom 24 sata da biste ga testirali na kalcijum i mokraćnu kiselinu.
Nakon što ste popili oko 2 litre vode u toku dana, možete da se opustite i sa zanimljivim zamenama za vodu, a mnogo su ukusnije i isto hidriraju.
Mislim da imam kamen u bubregu... šta uraditi?
Posetite lekara što je pre moguće. Od vas će možda biti zatraženo da pijete dodatnu tečnost u pokušaju da izbacite kamen u urinu. Svakako, odlazak kod lekara je obavezan ukoliko sumnjate na kamen u bubregu.
Kamen u bubregu povećava rizik od razvoja hronične bolesti bubrega. Ako ste imali jedan kamen, koji pri tom ne razbijate niti izbacujete van, imate povećan rizik da dobijete još jedan. Oni koji su razvili jedan kamen imaju približno 50% veći rizik od razvoja drugog u roku od 5 do 7 godina.
Prevencija kamena u bubregu
Pijte dovoljno tečnosti, i to će vam pomoći da vaš urin bude manje koncentrisan. Optimalno je minimum 2 litre vode dnevno plus dodatna tečnost koju unosite tokom dana.
Tamniji urin je koncentrisaniji, tako da bi vaš urin trebalo da izgleda svetlo žut ako ste dobro hidrirani. Većina tečnosti koju pijete treba da bude voda.
Kada kažemo tečnost - mislimo na vodu! Voda je bolja od bilo kog soka, sportskih pića ili kafe, pa čak i čaja. Ako vežbate ili ako je napolju toplo, trebalo bi da pijete više nego inače. Ograničite unos šećera.
Jedite više voća i povrća, to čini urin manje kiselim. Kada je urin manje kiseo, onda ima znatno manje šansi da se kamen formira. Proteini životinjskog porekla proizvode urin koji ima više kiseline, što onda može da poveća rizik od kamena u bubregu.
Možete da smanjite višak soli u ishrani. Koje namirnice su bogate soli? Ako ste pomislili na slani čips i pomfrit, naravno da ste u pravu. To bi trebalo ređe da jedete, međutim, postoje i drugi proizvodi koji su slani: suhomesnati proizvodi, supe u konzervi ili kesici, pakovana jela, pa i energetska pića.
Visokoproteinske dijete za mršavljenje koje uključuju velike količine proteina životinjskog porekla, kao i brze dijete mogu da povećaju rizik od stvaranja kamena. Potreban vam je adekvatan protein, ali to treba da bude deo uravnotežene ishrane. Potražite uputstva od dijetetičara ili nutricioniste kada krenete na dijetu.
Jaja su odlična u prevenciji kamena u bubregu - a ovo su super recepti od jaja, ako ne znate kako da ih iskoristite.
Mlečni proizvodi imaju kalcijum, ali zapravo pomažu u sprečavanju kamenja, jer se kalcijum vezuje sa oksalatom pre nego što dospe u bubrege. Ljudi sa najnižim unosom kalcijuma iz ishrane imaju povećan rizik od kamena u bubregu.
Kamen se može formirati od soli, otpadnih proizvoda proteina i kalijuma. I oksalat i kalcijum se povećavaju kada telo nema dovoljno tečnosti i ima previše soli.
Vitamin D je izuzetno važan u sprečavanju nastanka kamena u bubregu. U nedostatku vitamina D više podležete riziku od stvaranja peska, pa i kamena u bubregu. Vitamin D nazivaju i "vitamin sunca" i to sa velikim razlogom! Izloženje sunčevim zracima i provođenje vremena napolju, na suncu od velike je važnosti za celokupan imunitet, između ostalog i kao prevencija stvaranja kamena u bubregu. Naše telo samo stvara vitamin D, a najlakši i najbrži način za to je izloženost divnom sunčanom danu! Najbolji savet bi bio - idite jednom godišnje na more, ukoliko ste u mogućnosti.
Sa druge strane, vitamin D se može pronaći i u nekim namirnicama. Na primer, konzumirajte ribu: losos, haringu, sardinu, tunu. Vitamina D ima i u jajima (žumance), mleku, junetini, pečurkama.
Da li deca mogu da imaju kamen u bubregu?
Kamen u bubregu može da se nađe i kod dece. Nažalost, sve je više dece koja obolevaju od ove boljke, a kao veliki "krivac" se spominje neadekvatna ishrana, konzumacija nezdravih pića i mali unos vode.
Deci bi trebalo ipak da sklonite sa strane čips, pomfrit, sokove i slanu hranu. Gazirana pića i druga zaslađena pića takođe mogu da povećaju rizik od kamena u bubregu.
0 Коментари
Ostavi komentar: