Pucnjava u školi na Vračaru, pucnjava u Mladenovcu, masovne tragedije i nasilje koje su zahvatile Srbiju ostavljaju ogroman utisak na sve. Kako da se smirim? Kako da reagujem? Šta da radim i kako da razgovaram sa decom povodom ovih tragedija? Ovo su pitanja na koje ćemo u daljem tekstu pokušati da damo odgovor.
Naslovi u medijima, društvene mreže i svaka vest koja se od 3. maja pojavila, ostavila je sve nas pod morem tuge i teških emocija sa kojima se sada nosimo. Mnogi verovatno osećaju stres, tugu, žal, uznemirenost, pa čak i sramotu i bes nakon vesti o ovim događajima.
Zapitamo se kako smo se do sada brinuli o sebi i svojim voljenima, kako smo došli dovde. Javlja se još veće pitanje - kako dalje? Kako dalje da se nosimo sa ovom nevericom i bujicom osećanja koje mogu da poremete naše mentalno i fizičko zdravlje? Kako da pomognemo mladima da smire anksioznost i strah koji osećaju?
CNN objavio je savete kliničkog psihologa Aleksandre Solomon - kako najbolje da brinemo o sebi i našoj deci u vremenu nakon velike tragedije, odnosno masovnih ubistava.
Strah je normalan
U redu je biti uplašen u vremenima neizvesnosti, nestabilnosti i nasilja, kaže klinički psiholog Aleksandra Solomon. Strah je, rekla je, sasvim normalna i očekivana reakcija na ovakve događaje. Međutim, ne percipiramo svi osećanja na isti naćin, ne reagujemo svi isto, i to je sasvim normalno.
Nikako ne treba da pokušavamo da izbegnemo razgovore o nasilju sa vršnjacima ili decom. S druge strane, roditelji ne treba da insistiraju na razgovoru, bez dečije volje, ali svakako da treba (najvažnije - bez laganja, iskreno) razgovarati sa detetom.
Pored vašeg straha, sa detetom treba da razgovarate u kući, na mirnom mestu na kojem se dete oseća najsigurnije.
Ako strah značajno ometa vaše živote, ili mislite da ometa život vašeg deteta, razmotrite neke od sledećih intervencija koje će vam pomoći da ublažite anksioznost ili strah vaše porodice.
- Budite u okruženju koje vam uliva sigurnost.
- Nastavite sa svakodnevnim aktivnostima: idite na posao, na treninge, u kupovinu.
- Provodite više vremena sa porodicom.
- Razgovarajte o stvarima koje će utešiti ljude oko vas, pa tako i vas.
- Razgovarajte o činjenicama, nemojte da analizirate.
- Ne prihvatajte svaki senzacionalistički naslov kao istinit.
- Razgovarajte sa decom.
- Razgovarajte o osećanjima: izgovorite naglas "ja sam zbog ovoga uplašen, a ti?", "čini me ljutim što se ovo dogodilo, kako se ti osećaš?", "tužan sam zbog smrti dece, potreslo me je, kako se ti osećaš?"
Šta da kažem detetu?
Mnogi bi želeli da zaštite svoju decu od nekih od ovih alarmantnih naslova, ali sa širokim pristupom informacijama koje naša deca imaju, ovo više nije moguće.
"Moramo da budemo otvoreni za komunikaciju sa našom decom, čak i ako ono što moraju da čuju nije lepo niti prijatno. U trenucima nevolje, decu treba saslušati, a ne samo ispravljati i preusmeravati njihove greške u razmišljanju ili činjenicama. Pažljivo saslušati svaku reč i odgovoriti na svako pitanje koje imaju. Najvažnije je, ohrabriti ih da mogu otvoreno i sigurno da razgovaraju sa vama, bez straha", rekla je dr Solomon, i nastavila: "Najvažnije je staviti im do znanja da ljudska dobrota postoji i dalje, da je porodica uvek tu kao zaštita i da su dobrota i ljubav jedini lek i pravi primer koji oni treba da primene. Treba ih ohrabriti da su oni ti koji treba da promene svet na bolje pružajući ljubav i dobrotu na svakom mestu".
Nemojte da trujete sebe, i pogotovu ne vašu decu, lažnim vestima i senzacionalističkim naslovima koji se, nažalost, pojavljaju nakon ovako nemilih događaja. Ove stvari samo šire strah, stres i paniku, koju je kasnije sve teže umiriti.
Ne zaboravite da stvorite normalno porodično vreme, imajte obavezne obroke za stolom u krugu porodice, napravite dnevnu rutinu za vašu decu i sebe, izlazite u prirodu.
Iako izgleda kao mala stvar, ručak i večera sa sveprisutnim ukućanima za stolom mnogo znači za svaku porodicu. Mnogo pomaže otvorenosti u razgovoru, pomaže u kontrolisanju dece, jer za vreme porodičnog vremena ćete biti upućeniji u aktivnosti koje je vaše dete obavljalo toga dana. Pričajte, pričajte i pričajte sa decom. Pričajte o svemu što njih interesuje, i doći ćete do momenta kada ćete vi biti uzor detetu i mesto na kojem se ono oseća najsigurnije.
Tokom perioda visokog stresa, određeni stepen normalnosti će pružiti osećaj ravnoteže koji je potreban vašoj porodici.
Obavezne su pozitivne promene
Čak i ako smatrate da je vaša porodica idealna, da je dete dobro vaspitano, a vi zadovoljan roditelj, napravite dodatne pozitivne promene.
Porodice najbolje prolaze kada imaju misiju da urade nešto, umesto da stoje po strani dok se dešavaju užasni događaji. Pomaganje drugima poboljšava naše emocionalno blagostanje. Pomozite nekome, makar to bila i sitnica.
Učite vašu decu da pomažu drugima. Neka nahrane mačke oko zgrade, neka mrvice od hleba ostave za ptice, neka pomognu drugaru pri učenju, ... Bilo koja humana aktivnost će pomoći. Isto važi i za vas. Usresredite se na druge, pomozite, i tako ćete umanjiti anksioznost, i bolje se osećati.
Odredite pravila u svojoj kući. Ograničite internet, upotrebu telefona i sebi i detetu. Ne zaboravite da se ono ugleda na vas. Uvedite pravilo obaveznog porodičnog vremena. Pravilo čitanja knjiga ili igranje društvenih igara sa porodicom i prijateljima.
Uvedite pozitivnu svakodnevnu rutinu, poput šetanja u parku.
Obavezno sa svojim detetom uvedite pravila ponašanja koja će primenjivati i van kuće.
Naučite dete da vam kaže da vas voli.
Kućni poslovi mnogo pomažu. Povedite dete (makar ono imalo i 16 godina) sa vama u nabavku, podelite kućne poslove svim ukućanima, neka onaj ko smatra da ima svoja prava, zna da ima i svoje obaveze. Budite uzor svom detetu. Ukoliko smatrate da niste, nešto ne radite kako treba.
Teško je, jako. Jako je teško nositi se sa monstruoznim delima koje su se dogodile. Još je strašnije uvideti da naši mladi idu pogrešnim putem, da ozbiljno uvažavaju kriminal i nasilje, da neki od njih veličaju zločince sa krvavim rukama. Koliko god da je teško, morate da udahnete i stvorite od svog doma oazu mira. Smirite se, strah neće pomoći, ali ukoliko promenite i najmanju sitnicu na nešto pozitivno, osećaćete se bolje.
Dan po dan, možda se celo društvo promeni, ukoliko se svako od nas promeni na bolje.
0 Коментари
Ostavi komentar: