STRES I SVRAB KOŽE SU POVEZANI? Rešite se peckanja i iritacije koju uzrokuje anksioznost

 Postajemo sve svesniji duboke veze između uma i tela. Ukoliko ste doživeli anksiozni napad, verovatno je da ste iskusili i preznojavanje dlanova, ubrzano lupanje srca ili neku vrstu neprijatnosti. Međutim, pored mnogih simptoma anksioznosti, svrab kože je jedan od njih, a često to kasno primetimo. 

Pored emocionalnih simptoma kao što su zabrinutost, bes, strah, stres, tuga... anksioznost se može ispoljiti i fizičkim putem. Fizičke slike uključuju i bolove, zamor, glavobolje, vrtoglavicu, probleme sa varenjem, oslabljeni imuni sistem, ali često i svrab o kome se retko govori.

Svrab može da se manifestuje u obliku osipa, crvenila, previše suve kože, ekcema, perutanja na koži, pa i ispupčenih akni. Dermatolog E. F. objašnjava da anksioznost pogoršava neprijatni osećaj na telu, pojačava svrab time što podstiče anksioznog da ima čestu potrebu za češanjem.

Kako su stres i svrab povezani?

Dermatolog objašnjava da su u uskoj vezi. "Povećani nivoi kortizola (hormona stresa) mogu da dovedu do povećanja osećaja upale na koži", kaže dermatolog. Kada osećamo svrab, aktiviraju se motorički i emocionalni centri mozga. Ovo može da dovede do ciklusa anksioznosti, odnosno, ponašanja anksioznog čoveka. 

Iako se ne priča mnogo o psihogenom svrabu, psiholozi objašnjavaju da se svrab i sama potreba za češanjem, može pogoršati kod raznih psiholoških stanja, između ostalih i anksioznosti.

Psihosocijalni faktori koji pogoršavaju svrab

Nije tajna da stresno okruženje može imati negativne implikacije na naše mentalno i fizičko zdravlje. Posao, životna sredina, veze, traumatični životni događaji i finansijsko stanje mogu dovesti do stresa koji pogoršava stanje svraba kože.

Na primer, ako imate psorijazu, ekcem ili osetljiviju kožu i podvrgnuti ste ekstremnoj količini stresa, vaši simptomi, uključujući svrab, mogu se pogoršati. Naravno, ne morate da imate nikakvih problema sa kožom da biste imali hronični svrab koji dolazi od stanja stresa i anksioznosti. 

Važno je da shvatite na vreme da, ukoliko koža ne prestaje da svrbi i nakon dobre nege, a izloženi ste preteranom stresu, verovatno je reč o psihogenom svrabu. Ukoliko ne otkrijete to na vreme, možete doći u opasnu situaciju raznih oboljenja kože i ozbiljnih povreda usled češanja.

Faktori koji dovode do svraba, a NISU znak anksioznosti

Svrab može biti i znak drugog problema, uključujući:

• Dijabetes
• Anemija
• Oboljenje jetre
• Rak, kao što je limfom
• Multipla skleroza
• Problemi sa štitnom žlezdom

Drugi uzroci svraba kože mogu uključivati suvu kožu, alergijsku reakciju, ujede buba i šugu. Proverite ove uzroke pre nego što ih isključite.

Dijagnostika i lečenje

Ako osećate prekomerni svrab, vaš lekar bi trebalo da pregleda simptome i istoriju bolesti, kako bi utvrdio da li je vaš svrab dermatološki, sistemski, neurološki i/ili psihogeni. Dermatolog može izvršiti laboratorijske testove ili biopsije na vašoj koži. Ako se ne pronađe nikakav medicinski uzrok, vaš lekar vas može uputiti psihijatru.

"Nažalost, osobe sa psihogenim svrabom retko se upućuju psiholozima ili psihijatrima. Psihogeni svrab se često pogrešno označava kao idiopatski svrab (svrab bez poznatog uzroka) zato što je pacijent uznemiren ili lekar nema drugu dijagnozu koju bi predložio", kaže dermatolog E. F.

Možete da koristite kreme protiv svraba i iritacije, koristite hipoalergenu hidratantnu kremu, izbegavajte grubu odeću, a birajte pamučnu. Izbegavajte vrele kupke i nikako se nemojte češati. Pored toga, obratite se psihologu kako biste ublažili anksioznost, a time ćete ublažiti i svrab koji će potom i nestati. Ukoliko je potrebno, psiholog vas može uputiti psihijatru koji bi mogao da vam prepiše i određenu terapiju.